Jordan Cvetanović: Simptomi
premijera: 13.05.2011.
reditelj: Filip Markovinović
scenograf: Marija Kalabić
kostimograf: Marina Sremac
kompozitor: Srđan Stojnović
igraju: Jovan Ristovski, Vladimir Grbić, Minja Peković, Vesna Kljajić-Ristović, Tašana Đorđević i Marko Makivić
This slideshow requires JavaScript.
KOMEDIJA JOŠ NIJE UMRLA, A KA’
ĆE NE ZNAMO!
Uvek mi bude teško da kao pisac pričam o onome što sam napisao. To mi predstavlja takvo mučenje, upravo to izvlačenje posebnog konteksta, obrazlaganje ideje koju komad sa sobom nosi i bacanje posebnog značenja pred publiku koja još nije ni videla predstavu. Da se odmah razumemo, da to umem, ne bih bio pisac, bio bih nešto drugo. Ono što ipak pouzdano znam je to da je komad „Simptomi“ nešto sasvim drugačije od onoga što sam ja do sada radio. Iskreno rečeno, svaki put kada bacim oko na njega, iznenadim se. Kao da u odrazu ogledala ne vidim sebe, već neku drugu osobu, a znam da sam to ipak ja.
Junaci ove urnebesne komedije su zapravo neki sasvim obični ljudi, ljudi koje svako od nas negde tamo, kada malo bolje razmisli, sigurno poznaje. I što je najgore, možda, prepoznaje i sebe u svima njima. Zato mislim da se ovaj komad ne tiče samo Crne Gore u koju je smeštena radnja. Ona je samo povod, da se kroz humor i specifičnost jezika, izgradi ceo jedan mikrosvet junaka koji su zapali u ozbiljnu krizu. Najmanje finansijsku.
„Simptomi“ su zapravo komedija o boljkama razočaranog čoveka koji nije uspeo da se snađe u ovom vremenu ludila, koji prosto nije ni svestan šta ga je snašlo, kuda je on to krenuo, a kuda skrenuo. On zapravo odbija da prihvati da smo se svi mi neminovno promenili, transformisali se u neke nama nepoznate ljude i da je dobro zamenilo ulogu sa lošim. On se trudi da još uvek ima dovoljno snage da odglumi tog povređenog Don Kihota koji u današnjoj borbi sa vetrenjačama u startu gubi sve bitke i izaziva salve podsmeha.
Tako umoran i skrhan od toga što ga ni njegovi najrođeniji ne razumeju i ne podržavaju, njegovo jedino utočište postaje hipohondrija, jer se bol pretvara u savremeni način komunikacije među ljudima.
Kada vas neko ne čuje ili možda pre ne želi da vas čuje, onda čoveku ne preostaje ništa drugo već da jauče.
Od nemoći ili besa.
Sasvim je svejedno.
Posledice su iste, jer da nije smešno, bilo bi žalosno.
Jordan Cvetanović
